Поводом Међународног дана климатских промена, који се обележава 4. новембра, у организацији Удружења Милутин Миланковић на Грађевинском факултету у Београду свечано је отворена дводневна Међународна конференција поводом стоте годишњице од објављивања Милановићеве теорије климатских промена под називом  МИЛАНКОВИЋЕВА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА – СТО ГОДИНА ПОСЛЕ.

Овај значајан научни скуп окупио је више од 40 учесника из 10 земаља, укључујући водеће стручњаке из области климатских промена, геофизике и других релевантних области, са циљем да се анализира и даље развија теорија Милутина Миланковића у контексту савремених климатских изазова.

На свечаном отварању, учесницима су се обратили мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић, проф. др Бранислав Бајат, декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду који је подсетио присутне на Миланковићеву каријеру грађивинског инжењера, проф. др Ненад Филиповић, директор Фонда за науку Републике Србије. Међународну конференцију је свечано отворио академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ), истакавши значај Миланковићеве теорије за светску науку и важност овог догађаја за Србију и међународну научну заједницу.

Препоруке и смернице за будућност

Конференција је имала за циљ да предложи конкретне препоруке за друштво у циљу ублажавања последица климатских промена, укључујући смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, подстицање одрживих извора енергије и развој политика прилагођавања климатским променама.
У уводном обраћању еминентних научника учесницима, наглашено је: „Миланковићева теорија не само да је била испред свог времена, већ је остала кључна за разумевање климатских изазова са којима се данас суочавамо. Обавеза свих нас је да његово наслеђе сачувамо и применимо у очувању планете за будуће генерације.”

Практичне препоруке и решења за будућност

Поред научне анализе, конференција је имала за циљ да предложи конкретне мере које савремено друштво може предузети како би се умањио утицај климатских промена, укључујући смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, унапређење одрживих извора енергије, и развој политика прилагођавања климатским променама.

На крају отварања ове Међународне конференције, мр Максимовић је нагласио важност едукације и подизања свести о овом проблему: „Сви ми, као појединци, институције и држава, имамо одговорност према планети. Климатске промене нису далеки феномени, оне су овде и сада, и ми морамо деловати заједно како бисмо обезбедили одрживу будућност.“

Одржавање Конференције представља мост између прошлости и будућности, подсећајући нас на значај научног наслеђа Милутина Миланковића и одговорности коју имамо према природи и животној средини.