студијски програми

                                                                                                                                                                                                                                                                                             1. СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студијски програм основних академских студија Грађевинарство траје 3 године (подељено у 6 семестара) и вреди 180 ЕСПБ бодова. Академски назив који се стиче по завршетку студија је инжењер грађевинарства.
Програм је конципиран тако да пружи адекватну основу за будући рад у свим областима грађевинарства (конструкције, хидротехника и водноеколошко инжењерство, путеви, железнице и аеродроми, организација, технологија и информатика у грађевинарству, грађевинска геотехника). У првој фази, студијски програм обухвата фундаменталне теоријске предмете као што су математика, физика, нацртна геометрија, геологија, техничка механика и др. Поред тога, студенти стичу и основна практична знања из примене рачунарске технике за потребе грађевинарства (рачунарско цртање, основе програмирања). Ова фаза представља основ за разумевање инжењерске струке.
Након тога, студент се кроз научно-стручне предмете упознаје са основама грађевинског инжењерства, у доменима: грађевинских материјала, отпорности материјала и статике конструкција, механике тла, механике флуида, хидротехнике, путне и железничке инфраструктуре, бетонских, металних, дрвених и зиданих конструкција и грађевинске геотехнике. Коначно, кроз изборне предмете, студент се ближе усмерава ка одређеним областима грађевинарства и прави солидну основу за одређене модуле Мастер академских студија Грађевинарство.
Сви предмети студијског програма су једносеместрални, а на већини њих активна настава се састоји од предавања и рачунских вежби. На одређеном броју предмета постоје и лабораторијске вежбе (физика, грађевински материјали, механика флуида, механика тла, итд). Садржај одређених стручно-апликативних предмета обухвата и практични рад студената на решавању практичних инжењерских проблема из свих области грађевинарства. Поред похађања наставе, у обавезе студената спада стручна пракса у трајању од две недеље која се обавља у грађевинским предузећима (у пројектантским бироима или на градилиштима).
По завршетку овог студијског програма студенти могу наставити студирање на програму мастер академских студија Грађевинарство на Грађевинском факултету у Београду, или на сродним студијама у земљи и иностранству.

2. СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студијски програм Основних академских студија Грађевинарство на Грађевинском факултету у Београду има директну друштвену сврху да образује кадрове за истоимену велику привредну грану, чија је улога у укупном развоју друштва од пресудне важности. У Србији је у току пројектовање и реализација више значајних инфраструктурних пројеката, а у наредном периоду очекује се даље интензивирање активности у овој области. Из тог разлога, евидентна је потреба за квалификованим грађевинским инжењерима који треба да се укључе у рад у овој привредној грани, а тиме и за њиховим адекватним образовањем.
Овај програм пре свега је усмерен ка стицању знања из фундаменталних наука везаних за грађевинску струку, и основних стручних знања неопходних за свакодневни инжењерски посао. За студенте којима ће овај степен образовања бити и завршни, програм обезбеђује широку лепезу компетенција у домену пројектовања и извођења различитих врста једноставнијих грађевинских објеката. Студенти који се одлуче за наставак академских студија на вишим нивоима, добијају овим програмом чврсту основу за успешно праћење сложенијих курсевa, у свим областима грађевинарства.
Иновираним заједничким студијским програмом Грађевинарства, Грађевински факултет обезбеђује ефикасан модел студирања, са тежњом да на најбољи могући начин одговори потребама друштва у овој привредној грани, обезбеђујући при томе највише академске стандарде.

3. ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студијски програм Грађевинарство успостављен је са следећим циљевима:
•    оспособљавање студената за примену потребних знања из фундаменталних научних дисциплина (математика, физика, хемија, механика, итд).
•    оспособљавање студената за примену различитих програмских језика при креирању сопствених рачунарских програма,
•    постизање стручних компетенција студената из различитих области грађевинарства кроз научно-стручне и стручно-апликативне предмете,
•    развој креативних способности студената за разматрање једноставнијих инжењерских проблема и способности њиховог критичког мишљења,
•    развијање способности за тимски рад,
•    развијање професионалне етике,
•    развијање способности за јавно презентовање резултата рада,
•    оспособљавање за наставак образовања на вишим нивоима.

4. КОМПЕТЕНЦИЈЕ ДИПЛОМИРАНИХ СТУДЕНАТА
По завршетку програма основних академских студија Грађевинарство, студент стиче следеће опште академске и личне способности:
•    овладавање методама, поступцима и процесима научног истраживања;
•    анализа, синтеза и примена фундаменталних знања (математике, физике и хемије) за препознавање, опис и решавање практичних стандардних инжењерских проблема;
•    решавање проблема помоћу рачунара применом различитих метода у програмирању;
•    осмишљавање, креирање и обрада информационих модела објеката;
•    разумевање хемијских принципа карактеризацијe и контролe квалитета воде;
•    разумевање рационалог газдовања простором и  сагледавање принципа за оцену утицаја објеката на животну средину;
•    познавање основних правних и економских појмова, тржишних закона и механизама;
•    размена информација, идеја, проблема и решења са особама у струци и ван струке;
•    развој критичког и самокритичког мишљења и приступа, као и позитивног односа према значају целоживотног учења у личном и професионалном развоју;
•    сарађивање у тимском стручном раду и заузимање етичког става у решавању стандардних инжењерских проблема;
По завршетку програма, студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
•    израда архитектонско-грађевинских пројеката, конструисање грађевинских објеката и израда графичке документације на рачунару;
•    познавање и примена различитих грађ. материјала у грађевинским конструкцијама;
•    примена модела и метода прорачунa линијских конструктивних елемената;
•    примена инжењерске геологије у планирању, пројектовању и извођењу грађевинских објеката и радова;
•    идентификација тла и дефиниција основних физичких и механичких параметара;
•    примена основних геостатичких прорачуна, пројектовање и извођење основних геотехничких конструкција;
•    aнализа, димензионисање, цртање планова оплате и арматуре једноставнијих елемената армиранобетонских конструкција;
•    разумевање диспозиције челичних хала и међуспратних конструкција зграда, анализа оптерећења и димензионисање секундарних елемената;
•    димензионисање елемената дрвених конструкција од монолитног дрвета, као и прорачун носивости једноставних веза у оквиру дрвених конструкција;
•    разумевање основних принципа и правила пројектовања и извођења зиданих к-ја и прорачун носивости зиданих зидова на вертикално и хоризонтално оптерећење;
•    разумевање хидротехничких активности у оквиру људских заједница и мултидисциплинарно сагледавање последица тих активности;
•    одређивање сила услед деловања флуида у мировању и кретању, димензионисање и анализа система под притисиком, израда хидрауличких прорачуна за планирање и пројектовање хидротехничких објеката и водопривредних система;
•    разумевање и стицање основних знања из области планирања, пројектовања, грађења и одржавања путне инфраструктуре и аеродрома; пројектовање, грађење и одржавање приступних и некатегорисаних путева;
•    разумевање основних принципа развоја, обликовања, димензионисања, пројектовања и одржавања железничке инфраструктуре;
•    пројектовање организације и технологије грађења и извођење радова на објектима;
•    познавање структуре трошкова у грађевинарству, основних концепата утврђивања вредности радова и значаја правне регулативе;
•    сагледавањe основних задатака геодезије у грађевинарству, примена савремених метода и средстава за прикупљање, обраду и анализу геопросторних података у решавању инжењерских задатака.