О геоинформатици

Текући и реализовани пројекти из геоинформатике

Основне студије геоинформатике

Упис на основне студије

Предмети по семестрима на основним студијамa 

Мастер студије геоинформатике

Упис на мастер студије

Предмети по семестрима на мастер студијама 

О геоинформатици 

Почетком 21. века у свету и Европи, десиле су се значајне промене у технолошком развоју, нарочито у техникама за прикупљање просторних података (у првом реду технологија сателитског осматрања Земље (ЕО енгл. Earth Observation), које нам у високој просторној и временској резолуцији обезбеђују велике и комплексне сетове података (енгл. Big data) код којих традиционалне апликације за обраду података нису применљиве. То рађа потребу за новим стручњацима чија ће знања обједињавати широки спектар дисциплина, почевши од савремених техника прикупљања просторних података (с посебим фокусом на ЕО технике), преко знања из информационих технологија до техника обраде и моделовања комплексних сетова података (машинско учењe енгл. machine learning, deep learning, reinforcement learning итд.) са циљем генерисања потребних информација. Практично се ради о стручњацима науке о просторним подацима-геоподацима (енгл. Spatial Data Science) која се сматра кључном професијом 21. века. Глобално интересовање за геоподацима најбоље показује статистика коју је публиковао Google, а која се односи на јавно доступне базе податка: од укупно 25 милиона база, на првом месту налазе се базе које се односе на геоподатке.

Геоинформатика је наукa која се бави управљањем, обрадом и анализом геопросторних података, аналитичким и нумеричким моделирањем просторно временских процеса и геовизуализацијом просторних података и информација. Све чешће се израђују WEB сервиси и апликације засноване на просторним подацима. Исти приступ користе и највеће компаније као што су Apple, Google, Microsoft, Amazon, Intel и Uber, чак и компаније ауто индустрије попут Tesle, Audi-ja, BMW-a и Mercedesa (аутопилот функционалност). Геоинформатика обједињује технологије које се користе за прикупљање, обраду, управљање и визуелизацију просторних података: Картографија, Географски информациони системи (ГИС), Фотограметрија, Даљинска детекција и Глобални навигациони сателитски системи (ГНСС) као и многе методе из области информационих технологија које су неопходне за квалитетне сервисе базиране на просторним подацима.

Одсек за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета Универзитета у Београду као најстарија и најпрестижнија високошколска установа на територији Србије која се бави едукацијом геодетских кадрова има за обавезу да прати савремене токове у науци и струци. Уз континуирано иновирање и модернизацију програма на Универзитету у Београду често се намеће и потреба за креирањем нових студијских програма.

Прeдлог крeирања новог студијског програма Гeоинформатикe на Грађeвинском факултeту у Бeограду, је базиран на чињеници да се програм гeоинформатикe на мастeр и докторским студијама на том факултету развија и изводи још од 2005. годинe. У протeклом пeриоду остварeни су значајни рeзултати у развоју гeоинформатичких дисциплина на Одсeку за гeодeзију и гeоинформатику: велики број студената који су успешно завршили мастер и докторске студије, како у земљи тако и у иностранству, значајан број радова објављених у домаћим и мeђународним часописима, значајан број домаћих и мeђународних пројeката.

Досадашњи мастер инжењери који су стекли образовање на постојећем мастер модулу геоинформатике су своје професионално ангажовање успешно остварили у фирмама које се генерално баве информационим технологијама и које нису уско везане за обраду геопросторних података. Нови студијски програм богат је курсевима из области програмирања, компјутерске визије, машинског учења, вештачке интелигенције и база података.

Нови профил стручњака има звање инжењера геоинформатике, односно мастер инжењера геоинформатике у складу са допуњеном листом Правилника о листи стручних, академских и научних назива.

Примена геоинформатике је веома широка и обухвата области као што су: информационе технологије, просторно планирање, пољопривреда, екологија, управљање ризицима, геодезија, географија, саобраћај, економија, туризам, демографске анализе, друге геонауке, итд.

Текући и реализовани пројекти из геоинформатике

Примери пројеката из поља геоинформатике који су реализовани или су у току на Грађевинском факултету, у оквиру рада Лабораторије за развој геопросторних технологија отвореног кода (http://osgl.grf.bg.ac.rs):

APOLLO (2016-2019 https://apollo-h2020.eu/)

Кроз APOLLO пројекат развијен је портал који пружа скуп саветодавних сервисних информација пољопривредницима које су базиране на сателитским снимцима са циљем да омогући пољопривредницима доношење правовремених одлука базираним на подацима, у циљу оптимизације производњe.

BEACON (2019-2021) https://beacon-h2020.com/)

Пројекат развија веб сервисе базиране на блокчејн технологији (енгл. blockchain), подацима сателитског осматрања Земље и напредном временском прогнозом за индустрију осигурања у пољопривреди. BEACON нуди комплетно решење за целокупну процену ризика и штета, мониторинг паметних уговора и још много тога.

CERES (2020-2022 https://ceres.rs/) У фокусу пројекта CERES је израда информација помоћу алгоритама вештачке интелигенције, намењених подршци пољопривредној производњи као и регенеративној пољопривреди која има за циљ везивање угљеника у земљишту и тиме представља алат за борбу против климатских промена.

Аутор илустрације Жељко Лончар

Основне студије геоинформатике

Основни циљ студијског програма је стицање знања, стручности и вештина за рад на креативним, иновативним и практичним пословима примене геоинформатичких технологија.

Студијски програм доприноси остварењу следећих специфичних циљева:

• постизању неопходног нивоа знања из различитих области геоинформатике,
• постизању неопходног нивоа знања из области картографије, даљинске детекције, сателитске геодезије, катастра, база података итд.
• оспособљавању студената за примену потребних знања из фундаменталних научних дисциплина (математика, физика)
• оспособљавању студената за примену различитих програмских језика при креирању сопствених рачунарских програма (Python, R , JavaScript, Јаva, Kotlin),
• оспособљавању студената за примену различитих програмских језика и окружења за WEB програмирање,
• стицању неопходних практичних знања у решавању конкретних стручних проблема,
• развој креативних способности студената за разматрање једноставнијих инжењерских проблема и способности њиховог критичког мишљења.

Упис на основне студије

Конкурс за упис студената у прву годину основних академских студија расписује Универзитет у Београду за све факултете у његовом саставу. Постоје два конкурсна рока: јунски и септембарски.

Број расположивих места за упис одређује се за сваку школску годину у складу са друштвеним потребама и интересима струке. Предлог броја места за студенте који се финансирају из буџета Републике Србије и броја места за студенте који сами финансирају школовање утврђује Наставно-научно веће Грађевинског факултета, а одобрава Влада Републике Србије. Научно наставно веће Грађевинског факултета је предложило следеће квоте за упис на студијски програм основних академских студија Геоинформатика:

• финансирање из буџета: 20 места,
• самофинансирање: 10 места.

Спровођење конкурса за упис на Грађевински факултет спроводи комисија коју формира декан факултета својим решењем за сваки конкурсни рок. Задатак комисије је да организује пријем докумената и унос података и информациони систем, обезбеди спровођење пријемног испита у салама факултета, обраду и контролу унетих података и другу техничку подршку.

За упис у прву годину основних студија могу да конкуришу кандидати са завршеном четворогодишњом средњом школом. Прецизни услови за упис дефинисани су у Информатору о упису на основне студије Грађевинског факултета.

Кандидати који конкуришу за упис у прву годину полажу пријемни испит из математике (заједнички за сва три студијска програма основних студија на Грађевинском факултету). Полагања пријемног испита могу се ослободити кандидати који су освојили награде на такмичењима из математике. Грађевински факултет признаје положен пријемни испит из математике на осталим техничким факултетима Универзитета у Београду кандидатима који желе да се упишу у статусу самофинансирајућих студената после завршеног пријемног испита, ако се претходно не попуни предвиђени број места.

Ранг листа се формира на основу општег успеха у средњој школи и успеха на пријемном испиту. Општи успех носи од 16 до 40 бодова, а успех на пријемном испиту доноси кандидату од 0 до 60 бодова. Кандидат може да се упише на терет буџета ако има најмање 51 бод и ако се налази на ранг листи до броја места расположивих за упис на терет буџета. Кандидат може да се упише као сaмофинансирајући ако има више од 30 бодова и ако се налази на ранг листи до броја места расположивих за упис самофинансирајућих студената.

Kњига предмета нуди детаљанији опис за зваки предмет.

Уписне вести пратите на станици https://www.grf.bg.ac.rs/vesti/lf?t=2&s=5.

Предмети по семестрима на основним студијамa

Мастер студије геоинформатике

Основни циљ студијског програма је стицање знања, стручности и вештина за рад на креативним и иновативним специфичним практичним пословима у:

• области даљинске детекције (сателитског осматрања Земље),
• области моделирања коришћењем метода геостатистике, ГИС-а, машинског учења и вештачке интелигенције,
• развоју геоинформационих система,
• WEB картографској делатности,
• креирању база (просторних) података,
• инжењерско техничким областима,
• развоју и имплементацији софтвера.

Поред наведеног студијски програм ће допринети и остварењу следећих циљева:

• стицању неопходних практичних знања у решавању конкретних високо стручних проблема,
• развој склоности ка организацији посла, истраживачком и тимском раду,
• обезбеђивању услова за наставак даљег школовања на докторским студијама,
• припремање за професионално ангажовање кадра на домаћем и страном тржишту.

Упис на мастер студије

Број расположивих места за упис одређује се за сваку школску годину у складу са друштвеним потребама и интересима струке. Научно наставно веће Грађевинског факултета је предложило је следеће квоте за упис на студијски програм мастер академских студија Геоинформатика:

• финансирање из буџета: 10 места,
• самофинансирање: 15 места.

Ко може да конкурише за упис

За упис на мастер академске студије Геоинформатике на Грађевинском факултету могу да конкуришу кандидати који су претходно завршили основне академске студије из области Геоинформатике или Геодезије са најмање 180 ЕСПБ бодова као и студенти који су завршили друге основне студије из сродних дисциплина (геологија, екологија, картографија, рачунарство и рачунарско инжењерство, просторно планирање, шумарство, саобраћајно и пољопривредно инжењерство и сл.) са најмање 180 ЕСПБ.

Формирање ранг листе и критеријуми за упис

Редослед кандидата за упис на дипломске студије утврђује се на основу ранг листе која се формира на основу просечне оцене на претходно завршеним студијама и дужине студирања.

Књига предмета нуди детаљанији опис за зваки предмет.

Уписне вести пратите на станици https://www.grf.bg.ac.rs/vesti/lf?t=2&s=5.

Предмети по семестрима на мастер студијама