Кад спојиш 🌍 просторне податке, 🛰️ сателите, 💻 софтвер и 🤖 вештачку интелигенцију – добијаш каријеру која мења свет. Буди део решења за највеће изазове данашњице.

Шта је геоинформатика?

Геоинформатика је савремена комбинација науке и технологије која повезује сателите 🛰️, дронове 🚁, вештачку интелигенцију 🤖 и програмирање 💻 ради прикупљања, анализе и разумевања и моделирања просторних и просторновременских феномена – информација о нашој планети.

🌍 Сви знају да су Google Maps и Google Earth потпуно променили начин на који путујемо, тражимо адресе или планирамо руте. То је само један део онога што ради геоинформатика.

👉 Замисли да користиш сателитске снимке и снимке дрона да пратиш раст шума или промене у градовима, или да правиш дигиталне 3D моделе који помажу у планирању саобраћаја и инфраструктуре. Или да развијаш апликације које пољопривредницима тачно показују где њиве треба наводњавати, а где не. То је практична примена геоинформатике – технологија која мења животе и доприноси да се доносе боље одлуке.

📡 У Европи постоји јасан тренд улагања у истраживачке и иновационе пројекте из области геоинформатике, посебно кроз Хоризонт програм. Европска унија је лансирала Сентинел сателите у оквиру програма Copernicus и отворила огромну количину података који су доступни свима – студентима, научницима, стартапима и компанијама. То значи да већ током студија можеш да радиш са реалним подацима који се користе у најсавременијим истраживањима и пројектима широм света.

Где се користи?
Највеће светске компаније као што су Apple, Google, Microsoft, Amazon, Tesla већ примењују геоинформатику у развоју аутопилот система, дигиталних карата, паметних сервиса и анализа.

• 🔗 Tesla: Autopilot & Full Self-Driving – возила Тесле користе камере, радар и геопросторне податке за аутономну вожњу и креирање карата у реалном времену које се непрестано ажурирају преко флоте аутомобила.
• 🔗 Google Earth Engine: Earth Engine – платформа за анализу сателитских снимака и геопросторних података у облаку, која омогућава научницима, студентима и организацијама да истражују климатске промене, шуме, воду и урбанизацију.

• 🔗 Google: Geospatial Reasoning – како AI извлачи увиде из просторних података.
• 🔗 Microsoft: Planetary Computer – огроман скуп отворених података и алата за анализу животне средине.
• 🔗 Amazon (AWS): AWS Earth & Geospatial – услуге за чување, обраду и машинско учење над сателитским подацима.
• 🔗 Европа (Copernicus): Copernicus Data Space Ecosystem (CDSE) – приступ сателитским подацима Sentinel и геопросторним сервисима у отвореном облику.
• 🔗 Apple: Apple Vision Pro – Spatial Computing – показује како Apple улази у еру просторног рачунања, са уређајима који комбинују 3D податке, LiDAR и геопросторне апликације.

Исто знање користе и истраживачи, планери и инжењери широм света, инжењери у малим фирмама и глобалним коорпорацијама – од урбанистичког планирања и управљања ризицима, до климатских анализа и развоја аутономних возила.

Зашто је важна?
У доба климатских промена, паметних градова и дигиталне трансформације, геоинформатика омогућава да из огромних сетова података (Big Data) добијемо корисне информације за екологију, пољопривреду, урбанизам, инфраструктуру, безбедност, државну управу и многим другим областима..

Зашто студирати код нас?

Одсек за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета Универзитета у Београду је најстарија и најпрестижнија високошколска установа у Србији у овој области. Већ деценијама пратимо и уводимо савремене токове у науци и струци, а геоинформатика се на мастер и докторским студијама развија још од 2005. године. Многи наши студенти успешно настављају каријере у земљи и иностранству, у академији, индустрији и међународним пројектима.

Нови програм Геоинформатике на основним студијама спаја традицију и искуство са модерним курсевима из области програмирања, компјутерске визије, машинског учења, вештачке интелигенције и база података. Програм је осмишљен тако да студенте припреми за најтраженија занимања данашњице.

• 🛰️ Сателитске технологије и даљинска детекција
• 💻 Програмирање (Python, R, JavaScript)
• 🤖 Вештачка интелигенција и машинско учење
• 🌍 ГИС, картографија и 3D моделирање

Стечена знања нису ограничена само на геонауке – наши дипломци се запошљавају и у ИТ компанијама, стартапима, државним институцијама, међународним организацијама и истраживачким центрима. Примена геоинформатике данас обухвата информационе технологије, просторно планирање, пољопривреду, екологију, управљање ризицима, саобраћај, економију, туризам и многе друге области.

Ово је професија будућности – где податке претвараш у чињенице, корисне информације и основу за доношење квалитетних одлука у бројним секторима.

Нови профил стручњака има звање инжењера геоинформатике, односно мастер инжењера геоинформатике у складу са допуњеном листом Правилника о листи стручних, академских и научних назива.

Примена геоинформатике је веома широка и обухвата области као што су: информационе технологије, просторно планирање, пољопривреда, екологија, управљање ризицима, геодезија, географија, саобраћај, економија, туризам, демографске анализе, друге геонауке, итд.

Текући и реализовани пројекти из геоинформатике

Примери пројеката из поља геоинформатике који су реализовани или су у току на Грађевинском факултету, у оквиру рада Лабораторије за развој геопросторних технологија отвореног кода (http://osgl.grf.bg.ac.rs):

APOLLO (2016-2019 https://cordis.europa.eu/project/id/687412)

Кроз APOLLO пројекат развијен је портал који пружа скуп саветодавних сервисних информација пољопривредницима које су базиране на сателитским снимцима са циљем да омогући пољопривредницима доношење правовремених одлука базираним на подацима, у циљу оптимизације производњe.

BEACON (2019-2021) https://cordis.europa.eu/project/id/821964)

Пројекат развија веб сервисе базиране на блокчејн технологији (енгл. blockchain), подацима сателитског осматрања Земље и напредном временском прогнозом за индустрију осигурања у пољопривреди. BEACON нуди комплетно решење за целокупну процену ризика и штета, мониторинг паметних уговора и још много тога.

CERES (2020-2022 https://ceres.rs/) У фокусу пројекта CERES је израда информација помоћу алгоритама вештачке интелигенције, намењених подршци пољопривредној производњи као и регенеративној пољопривреди која има за циљ везивање угљеника у земљишту и тиме представља алат за борбу против климатских промена.

Аутор илустрације Жељко Лончар

ForestCO2 (2023–2025) https://forestco2.rs/

ForestCO2 развија методологије и дигиталне алате за мониторинг и верификацију шумских засадa у циљу процене количине везаног угљеника и подршке тржишту карбон кредита. Пројекат комбинује сателитске податке високе резолуције, machine learning моделе и геопросторне информационе системе за развој иновативних климатских решења у Србији и региону.

Основне студије геоинформатике

Основни циљ програма је да студентима пружи савремена знања и практичне вештине за креативан рад у областима где се спајају технологија и просторни подаци. Програм је осмишљен тако да вас оспособи за рад у најбрже растућим секторима данашњице – од вештачке интелигенције и анализа Big Data, до развоја Web GIS апликација, 3D визуализације и управљања сателитским подацима.

Током студија студенти стичу:

• 🛰️ Знања из геоинформатике, картографије, даљинске детекције, ГНСС-а и катастра
• 💻 Вештине програмирања у Python-у, R-у, JavaScript-у, Јави и Kotlin-у
• 🌐 Способност развоја Web сервиса и апликација заснованих на просторним подацима
• 🔬 Јаку основу из математике и физике за моделовање сложених процеса
• 🧩 Практична знања за решавање конкретних проблема из праксе
• ✨ Креативност, критичко мишљење и способност тимског рада

После дипломирања, студенти су спремни за рад у ИТ компанијама, стартапима, државним институцијама, међународним организацијама и истраживачким центрима.

Упис на основне студије геоинформатике

Конкурс за упис студената у прву годину основних академских студија расписује Универзитет у Београду, а односи се на све факултете у његовом саставу. Постоје два конкурсна рока: јунски и септембарски.

Број места за Геоинформатику:

• 🎓 финансирање из буџета: 20 места
• 💼 самофинансирање: 10 места

На конкурс могу да се пријаве сви кандидати са завршеном четворогодишњом средњом школом. Прецизни услови за упис дефинисани су у Информатору о упису.

📘 Пријемни испит се полаже из математике (заједнички за сва три програма на Факултету). Освобођени су кандидати који су освојили награде на такмичењима из математике. Факултет признаје положен пријемни испит из математике и на другим техничким факултетима Универзитета у Београду, ако постоје слободна места.

Формирање ранг листе:

• успех из средње школе: 16–40 бодова
• резултат на пријемном испиту: 0–60 бодова

✅ За упис на буџет потребно је најмање 51 бод и место у оквиру квоте. ✅ За упис као самофинансирајући студент потребно је најмање 30 бодова и слободна места у квоти.

Kњига предмета нуди детаљанији опис за зваки предмет.

Уписне вести пратите на станици https://www.grf.bg.ac.rs/vesti/lf?t=2&s=5.

Предмети по семестрима на основним студијамa

Мастер студије геоинформатике

Основни циљ студијског програма је стицање знања, стручности и вештина за рад на креативним и иновативним специфичним практичним пословима у:

• области даљинске детекције (сателитског осматрања Земље),
• области моделирања коришћењем метода геостатистике, ГИС-а, машинског учења и вештачке интелигенције,
• развоју геоинформационих система,
• WEB картографској делатности,
• креирању база (просторних) података,
• инжењерско техничким областима,
• развоју и имплементацији софтвера.

Поред наведеног студијски програм ће допринети и остварењу следећих циљева:

• стицању неопходних практичних знања у решавању конкретних високо стручних проблема,
• развој склоности ка организацији посла, истраживачком и тимском раду,
• обезбеђивању услова за наставак даљег школовања на докторским студијама,
• припремање за професионално ангажовање кадра на домаћем и страном тржишту.

Упис на мастер студије

Број расположивих места за упис одређује се за сваку школску годину у складу са друштвеним потребама и интересима струке. Научно наставно веће Грађевинског факултета је предложило је следеће квоте за упис на студијски програм мастер академских студија Геоинформатика:

• финансирање из буџета: 10 места,
• самофинансирање: 15 места.

Ко може да конкурише за упис

За упис на мастер академске студије Геоинформатике на Грађевинском факултету могу да конкуришу кандидати који су претходно завршили основне академске студије из области Геоинформатике или Геодезије са најмање 180 ЕСПБ бодова као и студенти који су завршили друге основне студије из сродних дисциплина (геологија, екологија, картографија, рачунарство и рачунарско инжењерство, просторно планирање, шумарство, саобраћајно и пољопривредно инжењерство и сл.) са најмање 180 ЕСПБ.

Формирање ранг листе и критеријуми за упис

Редослед кандидата за упис на дипломске студије утврђује се на основу ранг листе која се формира на основу просечне оцене на претходно завршеним студијама и дужине студирања.

Књига предмета нуди детаљанији опис за зваки предмет.

Уписне вести пратите на станици https://www.grf.bg.ac.rs/vesti/lf?t=2&s=5.

Предмети по семестрима на мастер студијама