Грађевински факултет Универзитета у Београду је најстарија и водећа високошколска и научна установа из области грађевинарства и геодезије у Србији и региону.
Почетак наставе и образовања у области грађевинарства и геодезије на високошколском нивоу везује се за 19. јун 1846. године када је формирана Инжењерска школа при Лицеју у Београду. Оснивач и идејни творац Инжењерске школе био је инжењер Атанасије Николић (1803-1882), први ректор Лицеја, а касније и покретач Српске академије. У Инжењерској школи су се предавали предмети Практично земљомерје, Механика, Архитектура, Цртање (Рисовање) и Немачки језик. Студије су трајале три године, а у Указу о оснивању школе је наведено: “Науке горе означене предаваће се теоретски у овој школи преко зиме, а преко лета питомци ће ове школе бити употребљавани поред инжињера при мерењу и грађењу зграда и путева праксе ради, надзиравајући и извршавајући по плановима разне грађевине”.
Новим Законом о уређењу Лицеја из 1853. године остварен је напредак у школовању инжењерског кадра у Србији. Лицеј се ’’састои из три одјеленија наука: Правословног, Јестествословно-техничког и Обштег’’. Студије су трајале три године, али се не могу поредити са студијама технике у Европи тог доба. На њему су предавани предмети који су омогућили будућим државним чиновницима да стекну основна предзнања из опште технике, а најдаровитијим студентима да наставе студије технике на некој од европских техничких високих школа. У то време на Лицеју су радили Јосиф Панчић, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Емилијан Јоксимовић и други.
Оснивањем Министарства грађевина Србије 1862., са задатком да се стара о ’’изградњи и одржавању путева и мостова, регулацији улица и река, подизању јавних зграда и споменика’’, постављен је темељ грађевинског законодавства у Србији. Следеће године донет је Закон о устројству Велике школе (1863-1905) са три факултета: филозофским, техничким и правним. Закон је предвидео да студије трају четири године, а на Техничком факултету су се предавали предмети: Математика, Физика, Дескриптивна и практична геометрија, Наука о грађевини на суву и на води и други. Каснијим законом из 1873. године уводе се предмети: Приправно цртање, Нацртна геометрија са геометријским цртањем, Практична геометрија са топографским цртањем, Механика и наука о машинама, Наука о грађевини на суву, Наука о грађевини на води и грађењу путева, Хемијска технологија, Физика, Минералогија са геологијом, Хемија, Виша математика, Хигијена и Француски језик.
Крајем 19. века значајно се мења организација Техничког факултета Велике школе и наставни планови и програми. Законом из 1897. године предавања се деле на грађевинско-инжењерски одсек, архитектонски одсек и машинско-технички одсек. Предаје се укупно 46 предмета, који су сврстани у припремне и стручне. Полагани су полугодишњи испити, пред испитном комисијом којом је председавао старешина факултета.
Велика школа је 1905. године претворена у Универзитет. Први ректор Универзитета био је истакнути наставник и научник тог времена Сима Лозанић. Са свечаног отварања Универзитета остале су забележене његове речи:
’’Наше некдашње веровање да ће се Србство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно за по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто, да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања, и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем стога што је просвета сила која постиже све смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег народа било савршеније па и успешније.’’
Оснивањем Универзитета и реформом наставе повећао се број студената. Тако је 1906/1907. на Технички факултет било уписано 149 студената, од тога 99 на смеру за грађевинске инжењере, а остали на одсецима за архитекте и машинске инжењере.
У периоду од 1918. до 1948. повећава се број предмета и обавеза студената. Расте и број студената па се јавља и недостатак учионичког простора. Поред старог Капетан-Мишиног здања изграђена је почетком двадесетих година нова зграда првенствено намењена Техничком факултету, али је 1931. изграђена нова здрада на бившем ’’Тркалишту’’ у Булевару краља Александра, где се Грађевински факултет и данас налази заједно са Архитектонским и Електротехничким факултетом.
Према Уредби из 1935. године Грађевинсаки одсек Техничког факултета делио се на четири групе: геодетску, саобраћајно-инжењерску, статичко-конструктивну и хидритехничку. Профил студија био је изједначен са страним универзитетима, а теоријско и практично знање све више се приближавало начину студирања у другим земљама. Велики број познатих стручњака и специјалиста омогућавао је стварање врсних грађевинских инжењера, који ће касније наследити своје професоре или постати познати неимари у земљи и ван њених граница. Између два рата дипломирало је 1082 грађевинска и геодетска инжењера.
За време оба светска рата Универзитет није радио, зграде и опрема су биле тешко оштећене, архиве уништене, а многи професори, шаци и грађевински инжењери – бивши ђаци наше школе, положили су животе за слободу своје земље на разним ратиштима.
После Другог светског рата Факултет наставља са радом. Уредбом Владе НР Србије из 1948. године Технички факултет издвојен је из састава Универзизета у Београду у Техничку велику школу, а дотадашњи грађевински одсек постаје самостални Грађевински факултет у који улази и геодетски одсек. Организација наставе, подела на смерове и одсеке и режим студија прилагођавани су потребама струке. Студије су углавном трајале девет семестара, са десетим семестром предвиђеним за израду дипломског рада. Уредбом Извршног већа Народне Републике Србије из 1954. године, Техничка велика школа заједно са Медицинском великом школом укључује се у састав Универзитета и тада су сви факултети Техничке велике школе, па и Грађевински факултет, ушли у састав Универзитета у Београду. Од 1963. године уведене су и последипломске студије, шта је значајно унапредило развој научног рада на факултету.
Статутом из 1966. године поново се уводи континуирана настава, а студије се продужавају на пет година. Новим наставним планом, на грађевинским одсецима у прва четири семестра је заједничка настава за све студенте, док се на Геодетском одсеку настава изводи по посебном плану, од почетка школске године. По Плану из 1966/67., примљено је седам генерација студената, последња 1972/73.
Доношењем Закона о виском школству 1972. године, Факултетима се ограничава фонд часова предавања и вежби на 30 часова недељно. Новим наставним планом, уводе се предмети у области марксизма, друштвено-економски систем СФРЈ, укида се Хемија, а у старијим годинама се уводе Основе програмирања. Факултет 1971. године набавља електронски раунар и оснива Инжењерски рачунски центар. Трајање наставе и подела на одсеке се није мењала. Новина је у томе, што се сваки семестар дели на два полусеместра, чиме је повећан број испитних рокова. У последњим полусеместрима парних семестара, настава на Геодетском одсеку траје три недеље, док се четврте недеље обавља практична, теренска настава.
Услед захтева за повећањем фонда предмета области марксизма на 140 сати, од 1976/77. долази до измена. Неки предмети су смањени како би се омогућило увођење марксистичког образовања.
Нови наставни планови који су почели да се примењују од 1977/78. године задржавају организациону структуру Факултета са три грађевинска и једним геодетским одсеком. Самостални геодетски одсек у деветом семестру уводи пет усмерења. По овом наставном плану уписано је 10 генерација студената.
У 1987. години, заједно са припремом новог наставног плана и програма, одвијала се активност на уређивању матичности научних области и подручја на Универзитету. Геодетској науци у списку техничких наука, је додељена посебна матичност. Према новој систематизацији, уводе се научне области, које обухватају научна подручја, а ова научне дисциплине. Свако научно подручје садржало је од три до пет научних дисциплина. Докторске тезе биле су везане за научне области, магистарске и специјалистичке тезе за научна подручја у оквиру одговарајуће научне области, а дипломски радови били су везани за дисциплине у оквиру научних подручја.
Закон о Универзитету из 1990. године унео је нове промене у наставне планове Факултета. Новим Статутом Факултета из 1990. године, катедре се оснивају за један или више сродних предмета.
Школске 1991/92 Грађевински факултет уписује студенте који су започели студије у Хрватској (120) и Босни и Херцеговини (127). Број ових судената се у наредним годинама смањивао, школске 1992/93 године уписало се 18 студената из Хрватске и 57 студената из Босне и Херцеговине, а школске 1993/94 године уписало се 31 студент из Хрватске и 29 студената из Босне и Херцеговине.
Новим Законом о универзитету из 1992. и изменама Закона из 1993. године, креирани су услови за израду нових наставних планова и програма, који су ступили на снагу већ школске 1993/94.
Статутом Факултета из 1993. године катедре су дефинисане као носиоци научног и наставног рада, а институти су дефинисани као радне јединице.
Реформом из 1994. учињене су мање измене наставног плана и значајније иновације наставних програма. Прва година студија на свих пет одсека Грађевинског факултета је била заједничка. Усвајање наставних планови прелази у надлежност Наставно-научног већа Факултета, а одобрава их Наставно-научно веће Универзитета.
Закон из 1998. године у послове високог образовања увео је директнији утицај државе – власти, што је изазвало велике проблеме у функционисању универзитета у Србији. Закон из 2002. године донет је првенствено да би се ван снаге ставила нека решења из претходног Закона и у великој мери је био ослоњен на законска решења из Закона који је донет десет година раније, тј. 1992. године.
Период од 2005. до 2008. године карактеришу најзначајније реформе високог образовања, у складу са Болоњским процесом, реализованим Законом о високом образовању из 2005. године. После веома озбиљних активности на реформи наставе у духу Болоњске декларације, Грађевински факултет је од школске 2005/06. године почео упис студената према новим наставним плановима и програмима.
Период после 2008. године по први пут је донео акредитацију студијских програма, у складу са Законом о високом образовању и усвојеним стандардима. У првој акредитацији извршене су само мање промене у односу на план из 2005. године. Студијски програм Грађевинарство акредитован је са Основним академским студијама у трајању од 4 године и Мастер академским студијама од годину дана. Избор једног од четири модула (Конструкције, Хидротехника и водно еколошко инжењерство, Путеви, железнице и аеродроми и Менаџмент, технологије и информатика у грађевинарству) био је од четвртог семестра ОАС. Студијски програм Геодезија и геоинформатика акредитован је по моделу 3+2, са заједничким основним и са три модула на мастер академским студијама: Геодезија, Геоинформатика и Управљање непокретностима. На докторским студијама акредитована су два студијска програма: Грађевинарство и Геодезија и геоинформатика, без модула, са великим бројем изборних предмета којима су се студенти усмеравали према жељеним областима истраживања.
Акредитацијом из 2014. године задржана је комплетна структура претходне акредитације, с тим што је на МАС Грађевинарство по први пут акредитован модул Грађевинска геотехника. Такође, акредитована су и три програма Специјалистичких академских студија: EDUCATE (међународни студијски програм Postgraduate Programme in Water Resources and Environmental Management), Енергетска ефикасност, одржавање и процена вредности објеката у високоградњи, као и специјалистичке студије Грађевинарство са два модула: Управљање инвестиционим пројектима у грађевинарству и Хидротехника и водно еколошко инжењерство (акредитоване 2017. године).
У току 2021. године на сва четири нивоа студија акредитовано је десет студијских програма. Новина је да на основним и мастер академским студијама постоје по три програма: Грађевинарство, Геодезија и Геоинформатика, од којих је сваки по моделу 3+2 – три године заједничких основа и 2 године мастер студија. Докторске студије имају два студијска програма: Грађевинарство и Геодезија и геоинформатика, а специјалистичке студије су из области „Енергетска ефикасност, одржавања и процена вредности објеката у високоградњи, као и „Хидротехника и водно еколошко инжењерство.“
Од 1919. године (од када постоје писани подаци) до 1. октобра 2023. године дипломирало је 12.536 студената, одбрањено је 2.047 мастер рада, 533 магистарских теза и 378 докторских дисертација. Током овог периода на Грађевинском факултету предавала су велика имена српског градитељства, међу којима и 24 члана САНУ и других иностраних академија.
ЛуАн-011