Образовна делатност Грађевинског факултета одвија се на четири нивоа академских студија: Основне, Мастер, Специјалистичке и Докторске студије. У оквиру основних и мастер академских студија постоје три студијскиа програма: Грађевинарство, Геодезија и Геоинформатика. Циљ је да свршени студенти стекну неопходно знање и потребне компентенције које ће им омогућити да успешно започну своју професионалну праксу. По завршетку студија на студијском програму Грађевинарство, мастер инжењери грађевинарства могу да се укључе у пројектовање и грађење: јавних и стамбених зграда, путева, мостова, тунела, железница, аеродрома, спортских објеката, хотелских комплекса, подземних објеката, пловних путева, канала, лука и пристаништа, брана и хидротехничких објеката, индустријских постројења и разних других објеката.

Грађевински инжењери, зависно од квалификација, могу стећи дванаест врста лиценци (видети сајт Инжењерске коморе Србије). Осим у грађевинским фирмама, грађевински инжењери се запошљавају у јавним предузећима, образовним институцијама, министарствима, јединицама локалне самоуправе и другим државним и приватним предузећима на разноврсним пословима пројектантовања, изградње,   одржавања, организације, инспекције, контроле и руковођења.

Наставници, сарадници и дипломирани инжењери који су на Грађевинском факултету у Београду завршили студије, остварили су многе значајне успехе у пројектовању и грађењу разних објеката у нашој земљи и у иностранству, од којих неки спадају у врхунска остварења свог времена која и данас изазивају дивљење: спортска хала "Београдска арена", хангар аеродрома "Никола Тесла", куполе сајма у Београду, ТВ торањ на Авали, "Храм Светог Саве" на Врачару, мост "Копно-Крк", мост "Газела" у Београду, "Мост Слободе" у Новом Саду, мост на Тари, "Нови железнички мост" преко Саве у Београду, "Мост Бешка" преко Дунава, железничка пруга "Београд - Бар" и припадајући објекти, хидроелектране: Ђердап, Мратиње, Бајина Башта, канал ДТД, Железара Смедерево, "Лука Београд" са припадајућим објектима, "Термоелектране А и Б" у Обреновцу, тунел "Шарган", железничка станица "Прокоп", Конгресни центар "Сава", "Фабрика воде" у Макишу, фабричке хале "Утва" у Панчеву, подземна станица "Вуков споменик", водоторњеви у Прогару и Кошутњаку, Спортски центар "Гале Мушкатировић" у Београду, "Српско Народно Позориште" у Новом Саду, Аутопут и петље кроз Београд.

По завршетку студија на студијском програму Геодезија, стичу се компетенције за рад у државним и јавним предузећима, установама и приватним геодетским фирмама. Један број студената запошљава се у у Републичком геодетском заводу и службама за катастар непокретности, док други налазе место у оквиру јавних предузећа, школских установа и приватних организација на територији локалних самоуправа. Геодетски инжењери, зависно од квалификација, могу стећи три врсте лиценци Инжењерске коморе Србије и две врсте лиценци Републичког геодетског завода.

Геодетска делатност је у значајној мери повезана са развојем нових технологија. Коришћењем сервиса Активне ГПС референтне геодетске мреже Србије, могуће је у сваком тренутку и на било ком делу територије, у реалном времену, одредити позицију покретног или непокретног објекта боље од 1 m. ГПС мрежа Србије повезана је у јединствену Европску референтну мрежу, чиме је  у потпуности обезбеђен континуитет премера граничне територије. Прикупљање просторних података о земљишту и објектима у сврху израде графичких и нумеричких база података јесте једна од најатрактивнијих активности геодетских инжењера. Аерофото снимање и снимања са сателита масовно се и свакодневно користе у ГИС апликацијама. Део богате понуде производа геодетских инжењера свакако су сервиси геопросторних података који се налазе у употреби, и то : интернет Катастар, ГеоСрбија, е-управа, централна евиденција хипотека, геодетске мреже Србије и др. Међу наведеним производима геодетске струке, свакако треба посебно истаћи и дигитални модел терена Републике Србије различитог грида (5 m, 10 m и 25 m и подручје Београда у 10 m) који се налази у оквиру портала ГеоСрбија.