Комисија Грађевинског факултета извршила је рангирање пријављених кандидата по Конкурсу за стипендије породице Хранисављевић. Уз консултације са донаторима, породицом Хранисављевић, као и на основу њиховог одобрења, а у складу са правилима конкурса, објављујемо листу десет студената који су остварили право на месечну стипендију у износу од 180 еур у 9 месечних рата у школској 2024/2025 години:

 1. Парезановић Мила
 2. Туфегџић Никола
 3. Обрадовић Матија
 4. Јевтић Момир
 5. Јевђовић Исидора
 6. Костић Стефан
 7. Стоичев Јана
 8. Јевђовић Гордана
 9. Илић Теодора
10. Лазић Тамара

У име наших студената најсрдачније се захваљујемо породици Хранисављевић на племинитом гесту - финансијској подршци која ће студентима много значити и истовремено бити велика морална подршка и подстицај за даљи напредак и још веће успехе. Очекујемо наставак сарадње са породицом Хранисављевић и пријаве студената у што већем броју и наредне школске године.

На Грађевинском факултету Универзитета у Београду, у петак 22. новембра 2024. године од 11.45 до 15.15 часова, у сали и 141, oдржаће се први у низу планираних тренинга у оквиру Horizon пројекта CircBoost, у којем Грађевински факултет учествује као један од кључних партнера.

Тема првог тренинга је Корак ближе карбонској неутралности и циркуларности у грађевинској индустрији. Предавачи на првом тренингу су:

- в. проф. Иван Игњатовић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду: Приказ 3R Пилот пројекта: рационалност, поновна употреба и рециклирање.
- проф. Снежана Маринковић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду: Зелена транзицијa грађевинског сектора: политикe и реалност.
- стручни сарадник Теа Спасојевић-Шантић са Института за испитивање материјала Србије: Креирање декларација производа o животној средини за грађевинске производе са посебним освртом на оцењивање животног циклуса грађевинских производа.

Молимо вас да вашу заинтересованост присуству тренингу искажете попуњавањем упитника који се налази на следећем линку (најкасније до 18.11.2024.).

Све информације на једном месту – Виртуелни сајам образовања Универзитета у
Београду, од 26. до 29. новембра 2024. (онлајн)

Универзитет у Београду организује четвородневни онлајн сајам образовања током ког ће се представити сви факултети и студијски програми на основним академским студијама.  
Заинтересованим ученицима и ученицама гимназија и средњих школа биће омогућено да се упознају са представницима факултета, да се посаветују и да на основу темељних ажурираних информација донесу одлуку о избору факултета.  
Сајам ће отворити проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу Универзитета у Београду, у уторак, 26. новембра  у 12 часова.   
Сваки факултет представиће своје студијске програме у презентацији до 20 минута, а након тога представници факултета биће на располагању ученицима и ученицама у одвојеним “собама” за додатна питања и консултације.  
Универзитет у Београду позива све кандидате да посете сајам у терминима презентација факултета за које су заинтересовани и директно сазнају све у вези са уписом на жељене студије.  
Овогодишњи Виртуелни сајам образовања Универзитета у Београду трајаће од 26. до 29. новембра и реализоваће се сваког дана у периоду од 12 до 16 часова.
Представљање факултета биће реализовано по следећем распореду:

•    Током првог дана, у уторак, 26. новембра, после отварања сајма, представиће се Биолошки факултет, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Факултет организационих наука, Правни, Економски, Филолошки и Факултет безбедности;
•    У среду, 27. новембра представиће се Факултет спорта и физичког васпитања, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Факултет политичких наука, Стоматолошки, Грађевински, Медицински факултет, Технички факултет у Бору, Факултет ветеринарске медицине;
•    У четвртак, 28. новембра посетиоцима ће се представити Географски, Физички, Хемијски, Машински, Филозофски, Математички, Рударско-геолошки и Технолошко-металуршки факултет;
•    Последњег дана сајма, у петак, 29. новембра, представиће се Факултет за физичку хемију,  Шумарски, Православни-богословски, Електротехнички, Фармацеутски, Архитектонски, Пољопривредни и Саобраћајни факултет.  

    
Програм сајма можете пратити уживо на Јутјуб каналу Универзитета у Београду, док ће се консултације са представницима факултета реализовати у оквиру састанка на овом линку: https://zoom.us/j/95792144785

Поводом Међународног дана климатских промена, који се обележава 4. новембра, у организацији Удружења Милутин Миланковић на Грађевинском факултету у Београду свечано је отворена дводневна Међународна конференција поводом стоте годишњице од објављивања Милановићеве теорије климатских промена под називом  МИЛАНКОВИЋЕВА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА – СТО ГОДИНА ПОСЛЕ.

Овај значајан научни скуп окупио је више од 40 учесника из 10 земаља, укључујући водеће стручњаке из области климатских промена, геофизике и других релевантних области, са циљем да се анализира и даље развија теорија Милутина Миланковића у контексту савремених климатских изазова.

На свечаном отварању, учесницима су се обратили мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић, проф. др Бранислав Бајат, декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду који је подсетио присутне на Миланковићеву каријеру грађивинског инжењера, проф. др Ненад Филиповић, директор Фонда за науку Републике Србије. Међународну конференцију је свечано отворио академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ), истакавши значај Миланковићеве теорије за светску науку и важност овог догађаја за Србију и међународну научну заједницу.

Препоруке и смернице за будућност

Конференција је имала за циљ да предложи конкретне препоруке за друштво у циљу ублажавања последица климатских промена, укључујући смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, подстицање одрживих извора енергије и развој политика прилагођавања климатским променама.
У уводном обраћању еминентних научника учесницима, наглашено је: „Миланковићева теорија не само да је била испред свог времена, већ је остала кључна за разумевање климатских изазова са којима се данас суочавамо. Обавеза свих нас је да његово наслеђе сачувамо и применимо у очувању планете за будуће генерације.”

Практичне препоруке и решења за будућност

Поред научне анализе, конференција је имала за циљ да предложи конкретне мере које савремено друштво може предузети како би се умањио утицај климатских промена, укључујући смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, унапређење одрживих извора енергије, и развој политика прилагођавања климатским променама.

На крају отварања ове Међународне конференције, мр Максимовић је нагласио важност едукације и подизања свести о овом проблему: „Сви ми, као појединци, институције и држава, имамо одговорност према планети. Климатске промене нису далеки феномени, оне су овде и сада, и ми морамо деловати заједно како бисмо обезбедили одрживу будућност.“

Одржавање Конференције представља мост између прошлости и будућности, подсећајући нас на значај научног наслеђа Милутина Миланковића и одговорности коју имамо према природи и животној средини.