Грађевински факултет учествовао је на седамнаестом регионалном Фестивалу науке који је одржан 12-14. децембра на Београдском сајму под слоганом „Еволуција идеја“.

Кроз поставку „Грађевинци развијају идеје нове за будуће изазове“ публика Фестивала науке је имала прилику да уочи како је еволуција идеја у грађевинарству, геодезији и геоинформатици омогућила изградњу сложених инфраструктурних система, боље управљање земљиштем и прецизно планирање урбаних и природних ресурса. Посетиоци су могли да виде модел речне долине, нове материјале који имају кључну улогу у погледу унапређења ефикасности, одрживости и сугурности објеката, уређаје који омогућавају бржа, високопрецизна мерења и обраду података и презентацију научно-истраживачких пројеката у којима учествује Грађевински факултет.  

Представници нашег Факултета настављају са традицијом добијања Годишње награде Привредне коморе Србије (ПКС) за најбоље докторске дисертације!
Овим путем са поносом истичемо да се доц. др Марија Ивановић налази међу 11 добитника награда за школску 2022/2023. годину. Награде су уручене на свечаној церемонији одржаној 28.11.2024. године у просторијама ПКС.

Честитамо!

Позив младим истраживачима за пријаву на Осми позив талентованим младим истраживачима и учествовању у Дану отворених врата

Министарство науке, технолошког развоја и иновација објавило је Осми позив талентованим младим истраживачима за укључивање у рад научноистраживачких организација. Од ове године конкурс се реализује преко платформе Бирам науку.

Позив је намењен свим кандидатима који су ове школске године први пут уписали прву годину докторских академских студија са просечом оценом најмање 9,00 на основним и мастер студијама, а који су остварили редовност у студирању и имају највише тридесет година старости.

Све фазе обављају се путем нове електронске платформе „Бирам науку“, која омогућава лакше и ефикасније учешће научноистраживачких организација, младих истраживача и Министарства.

Кандидати могу прегледати и конкурисати на више жељених позиција. Приликом пријављивања на жељену позицију, кандидат подноси сву неопходну документацију у електронској форми на самој платформи. Пријављивање кандидата обавља се коришћењем сигурносног сертификата (Consent ID) што обезбеђује висок ниво поузданости читавом поступку индентификације и безбедности пријављивања на платформу.

Након окончања рока за подношење пријава, НИО прегледа пријаве и одговарајућим кандидатима даје претходну сагласност, а Министарство обрађује и евалуира пријаве, након чега се формира ранг листа истраживача који ће бити укључени у рад научноистраживачких организација.

За све заинтересоване, Дан отворених врата биће организован 2. децембра (понедељак) у 14 часова у учионици број 141, када ће се сви заинтересовани кандидати упознати са радом Факултета, планираним активностима и задацима.
•    Пријава кандидата на Позив је од 1. до 15. децембра 2024.
•   Особа за контакт у вези с Позивом је продекан за науку, доц. др Марко Орешковић:  gfnauka@grf.bg.ac.rs  
•    Осми позив Министарства на платформи Бирам науку.

На 24. конференцији Међународне асоцијације за хидро-еколошко инжењерство и истраживања (International Association for Hydro-Environment Engineering and Research - IAHR) која је одржана у октобру месецу у Вухану, Н.Р. Кина, рад под насловом „Подршка у постизању циља одрживог развоја број 6 (SDG6) за одрживо водоснабдевање и управљање отпадним водама у Југоисточној Европи“, је проглашен за најбољи рад у конкуренцији  неколико стотина радова презентованих на овој конференцији. Аутори овог рада су сручњаци са Аристотеловог Универзитета у Солуну (Грчка) и са Грађевинског факултета Универзитета у Београду: др Јован Деспотовић, др Александар Ђукић и др Бранислав Бабић. Рад приказује резултате прве фазе текућег пројекта кога финансира Организација Уједнињених Нација за образовање, науку и културу (Унеско) а пројекат спроводе два центра Унеска: Центар за интегрисано и интердисциплинарно управљање водним ресурсима на Аристотеловом Универзитету у Солуну (Грчка) и Међународни центар за истраживања и обуку о урбаном одводњавању (ИРТЦУД) на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. 

На Грађевинском факултету, у петак 22. новембра 2024. године, oдржан је први у низу планираних тренинга у оквиру Horizon пројекта CircBoost, у којем Грађевински факултет учествује као један од кључних партнера.
Тема првог тренинга била је Корак ближе карбонској неутралности и циркуларности у грађевинској индустрији, а предавачи:
- в. проф. Иван Игњатовић (Грађевински факултет): Приказ 3R Пилот пројекта: рационалност, поновна употреба и рециклирање.
- проф. Снежана Маринковић (Грађевински факултет): Зелена транзицијa грађевинског сектора: политикe и реалност.
- стручни сарадник Теа Спасојевић-Шантић (Институт за испитивање материјала Србије): Креирање декларација производа o животној средини за грађевинске производе са посебним освртом на оцењивање животног циклуса грађевинских производа.

14. новембра 2024. године на Грађевинском факултету, у организацији компаније Delta Real Estate одржано je предавање о улози и реализацији софистицираних инвестиционих грађевинских пројеката  „Од првог шопинг мола у Србији до реконструкције Сава Центра“.

Своје вишедеценијско искуство у пројект менаџменту представио је професор емеритус Грађевинског факултета др Драган Буђевац који је уједно и некадашњи директор компаније.

Испред компаније, студентима су се обратиле Ангелина Некић, CEO и потпредседница Делта Холдинга, Катарина Гајић, директорка пројектовања и изградње и Здравка Тривановић, HR Business Partner.

На Грађевинском факултету Универзитета у Београду, у петак 22. новембра 2024. године од 11.45 до 15.15 часова, у сали и 141, oдржаће се први у низу планираних тренинга у оквиру Horizon пројекта CircBoost, у којем Грађевински факултет учествује као један од кључних партнера.

Тема првог тренинга је Корак ближе карбонској неутралности и циркуларности у грађевинској индустрији. Предавачи на првом тренингу су:

- в. проф. Иван Игњатовић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду: Приказ 3R Пилот пројекта: рационалност, поновна употреба и рециклирање.
- проф. Снежана Маринковић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду: Зелена транзицијa грађевинског сектора: политикe и реалност.
- стручни сарадник Теа Спасојевић-Шантић са Института за испитивање материјала Србије: Креирање декларација производа o животној средини за грађевинске производе са посебним освртом на оцењивање животног циклуса грађевинских производа.

Молимо вас да вашу заинтересованост присуству тренингу искажете попуњавањем упитника који се налази на следећем линку (најкасније до 18.11.2024.).

Поводом Међународног дана климатских промена, који се обележава 4. новембра, у организацији Удружења Милутин Миланковић на Грађевинском факултету у Београду свечано је отворена дводневна Међународна конференција поводом стоте годишњице од објављивања Милановићеве теорије климатских промена под називом  МИЛАНКОВИЋЕВА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА – СТО ГОДИНА ПОСЛЕ.

Овај значајан научни скуп окупио је више од 40 учесника из 10 земаља, укључујући водеће стручњаке из области климатских промена, геофизике и других релевантних области, са циљем да се анализира и даље развија теорија Милутина Миланковића у контексту савремених климатских изазова.

На свечаном отварању, учесницима су се обратили мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић, проф. др Бранислав Бајат, декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду који је подсетио присутне на Миланковићеву каријеру грађивинског инжењера, проф. др Ненад Филиповић, директор Фонда за науку Републике Србије. Међународну конференцију је свечано отворио академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ), истакавши значај Миланковићеве теорије за светску науку и важност овог догађаја за Србију и међународну научну заједницу.

Препоруке и смернице за будућност

Конференција је имала за циљ да предложи конкретне препоруке за друштво у циљу ублажавања последица климатских промена, укључујући смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, подстицање одрживих извора енергије и развој политика прилагођавања климатским променама.
У уводном обраћању еминентних научника учесницима, наглашено је: „Миланковићева теорија не само да је била испред свог времена, већ је остала кључна за разумевање климатских изазова са којима се данас суочавамо. Обавеза свих нас је да његово наслеђе сачувамо и применимо у очувању планете за будуће генерације.”

Практичне препоруке и решења за будућност

Поред научне анализе, конференција је имала за циљ да предложи конкретне мере које савремено друштво може предузети како би се умањио утицај климатских промена, укључујући смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, унапређење одрживих извора енергије, и развој политика прилагођавања климатским променама.

На крају отварања ове Међународне конференције, мр Максимовић је нагласио важност едукације и подизања свести о овом проблему: „Сви ми, као појединци, институције и држава, имамо одговорност према планети. Климатске промене нису далеки феномени, оне су овде и сада, и ми морамо деловати заједно како бисмо обезбедили одрживу будућност.“

Одржавање Конференције представља мост између прошлости и будућности, подсећајући нас на значај научног наслеђа Милутина Миланковића и одговорности коју имамо према природи и животној средини.